Ishrana pasa i mačaka: kako odabrati hranu za ljubimce, gde kupovati i na šta obratiti pažnju

Ishrana kućnih ljubimaca jedna je od onih tema o kojima postoji mnogo saveta, iskustava, ali i predrasuda. Svako ko ima psa ili mačku barem je jednom proveo sate ispred police u prodavnici za kućne ljubimce, čitajući sitna slova na kesama i konzervama, pokušavajući da proceni šta je zaista dobro, a šta je samo dobro upakovano. U isto vreme, veterinari daju svoje preporuke, uzgajivači svoje, prijatelji i komšije svoje, a ljubimac na kraju često ima sopstveno mišljenje: jedno jelo gura njuškom iz činije, drugo jede s apetitom, a treće ni ne pogleda.

Kada se svemu doda potreba da hrana ne bude preskupa, da bude lako dostupna i da odgovara specifičnim potrebama životinje, postaje jasno zašto se o ovoj temi toliko raspravlja. U nastavku sledi pregled najvažnijih pitanja vezanih za hranu za ljubimce: od toga šta treba da sadrže granule, preko kupovine u velikim prodavnicama ili na merenje, do pripreme kuvanih obroka i sigurnosnih pravila koja štite psa ili mačku od trovanja.

Zašto je izbor hrane za ljubimce važniji nego što se čini

Pas i mačka nisu mali ljudi. Njihov digestivni trakt, potrebe za nutrijentima, tolerancija na so, šećer, začine i pojedine biljne sastojke znatno se razlikuju od ljudskih. Ono što je za čoveka potpuno bezbedno, za psa ili mačku može biti toksično. Zato izbor hrane za ljubimce nije samo pitanje ukusa i navika, već pre svega zdravlja, dugovečnosti i svakodnevne kondicije.

Na primer, mačke su izraziti mesojedi i njima su proteini životinjskog porekla neophodni. Psi su, uslovno rečeno, svaštojedi, ali i kod njih meso, iznutrice i odgovarajuće žitarice igraju veliku ulogu. Ishrana utiče na dlaku, kožu, zube, rad creva, energiju, pa čak i na ponašanje. Loše odabrana hrana može dovesti do svraba, peruti, pojave gasova, proliva, zatvora, gojaznosti, problema sa mokraćnim putevima i do opadanja imuniteta.

Upravo zato iskusni vlasnici često kažu da na hrani ne treba štedeti, ali treba znati šta se kupuje. Skuplje nije uvek bolje, a ni jeftino ne mora uvek da bude loše. Ključ je u sastavu, reakciji ljubimca i redovnom praćenju stolice, dlake, energije i apetita.

Granule kao osnova ishrane: prednosti i izazovi

Granule su za mnoge vlasnike najpraktičniji oblik hrane za ljubimce. Ne zahtevaju pripremu, lako se mere, dugo traju, a u većini kvalitetnih proizvoda su formulacije izbalansirane prema uzrastu, veličini rase i fiziološkom statusu životinje. Postoje granule za štence, odrasle pse, seniore, male i velike rase, za sterilizovane mačke, za mačke sa osetljivim varenjem, za uklanjanje dlaka i mnoge druge.

Međutim, granule nisu sve iste. Razlika između običnog proizvoda i superpremijum hrane za ljubimce često se vidi tek u sastavu: udeo mesa, izvor proteina, vrsta žitarica, prisustvo veštačkih boja, aroma, konzervansa i pojačivača ukusa. Jeftine granule ponekad sadrže više kukuruza, pšenice i nusproizvoda nego pravog mesa. Životinja ih može rado jesti, ali to ne znači da ih dobro vari.

U praksi se često dešava da pas ili mačka počne da izvoljeva: ranije je jeo granule bez problema, a onda odjednom odbija činiju. Nekada je to posledica zasićenja jednim ukusom, a nekada signal da mu hrana ne prija. Tada vlasnici obično pokušavaju da promene ukus ili brend. To može pomoći, ali promenu treba uvoditi postepeno, mešanjem nove i stare hrane, kako bi se digestivni trakt prilagodio.

Mokra hrana: kesice, konzerve i paštete

Mokra hrana je važan deo ishrane mnogih pasa i mačaka. Ona ima veći udeo vode, što je korisno za mačke koje po prirodi piju malo, a može pomoći i psima koji imaju problema sa urinarnim traktom, bubrezima ili jednostavno ne unose dovoljno tečnosti. Osim toga, mokru hranu mnogi ljubimci superiorno prihvataju: miris i tekstura su im privlačni, pa se često koristi kao dodatak, čašćenje ili lek za probirljivce.

Međutim, hrana iz kesica i konzervi nije uvek kompletna. Postoje kompletne mokre hrane, ali i one koje služe samo kao dopuna. Na deklaraciji uvek treba proveriti da li je proizvod namenjen kao kompletan obrok ili samo kao povremeno čašćenje. Ako se kao osnova daje suva hrana, a mokra samo kao nagrada, manja je verovatnoća da se poremeti balans.

U razgovorima među vlasnicima često se pominje da mačka jede isključivo mokru hranu, da voli paštete sa teletinom ili tunjevinom, ali i da neke mirise ribe odbija. Drugi ljubimac će olizati sos iz kesice, a meso ostaviti. To je normalno: ukusi su individualni. Važno je samo da se ne dozvoli da ljubimac jede isključivo poslastice, jer one često sadrže aditive koji stvaraju zavisnost i zanemaruju potrebe organizma.

Kuvani obroci i domaća hrana

Mnogim psima i mačkama povremeno se sprema domaći obrok. Piletina bez soli, junetina, ćuretina, šargarepa, pirinač, palenta, tikvice, kačamak, pa čak i malo jaja ili jogurta - sve to može biti korisno ako se daje umereno i bez začina. Kuvana hrana je često lakša za varenje od teške, masne hrane sa stola.

Primer: pas koji ima osetljiv stomak i ne podnosi pojedine granule može lepo reagovati na kuvano belo meso sa pirinčem i šargarepom. Mačka koja je operisana često dobija preporuku da jede samo odabrane granule, ali se povremeno može počastiti kuvanim pilećim mesom bez kože i soli. Ipak, domaća hrana nije uvek dovoljno izbalansirana. Ako se daje svakodnevno, potrebno je dobro poznavati odnose kalcijuma i fosfora, vitamine i minerale. U suprotnom može doći do manjkavosti.

Postoji i zabluda da je svaka domaća hrana automatski zdravija od industrijske. To nije tačno. Domaći obrok koji se kuva sa vegetom, lukom, uljem i previše soli može psu ili mački napraviti više štete nego kvalitetne granule. Ako se kuvano meso daje uz granule, treba voditi računa da se ne dodaju začini i da meso ne bude masno.

Sirova ishrana i sveže meso

Sirova ishrana postaje sve popularnija. Zagovornici je opisuju kao prirodnu ishranu koja podražava ono što bi pas ili mačka jeli u prirodi: sveže meso, kosti, iznutrice, hrskavicu. Mnogi vlasnici potvrđuju da im ljubimci na takvom režimu imaju sjajnu dlaku, čistiju stolicu i više energije. Ipak, treba biti oprezan.

Sveže meso mora biti za ljudsku upotrebu, pravilno čuvano i davaće se u skladu sa savetom veterinara. Sirove kosti su znatno bezbednije od kuvanih, jer kuvane kosti postaju krhke i mogu da se rascvrstaju u čestice koje povređuju digestivni trakt. Sirove pileće kosti tako mogu biti sasvim fine, dok su kuvane pileće kosti rizične. Svinjsko meso i kosti zahtevaju poseban oprez zbog mogućnosti prenosa bolesti, pa se preporučuje izbegavanje sirovog svinjskog mesa.

Sirova riba može sadržati enzime koji vode ka manjku tiamina, pa je bolje davati je svežu i u ograničenim količinama, nikako kao svakodnevni obrok. Ako se opredelite za sirovu ishranu, konsultujte veterinara i redovno proveravajte krvnu sliku i opšte stanje ljubimca.

Gde kupovati hranu za ljubimce

Kupovina hrane za ljubimce danas je jednostavnija nego ranije. Postoje specijalizovane prodavnice za kućne ljubimce, veliki marketi, apoteke, pa i manji lokalni pet shop. Svaka opcija ima prednosti i mane. Veliki centri često imaju širi asortiman i povoljnije cene, posebno kada se kupuje veće pakovanje. Manje prodavnice mogu pružiti ličniji savet i bržu dostupnost.

Na različitim mestima cene znaju da budu duplo različite, pa je kupovina u većem centru za mnoge vlasnike finansijski prihvatljivija. Ipak, treba obratiti pažnju na rok trajanja, uslove čuvanja i na to da li je proizvod originalno upakovan. Hrana na merenje može biti dobra opcija ako je promet veliki i ako je kesa sa granulama pravilno zatvorena, ali nekada se ne može znati koliko je dugo otvorena.

Kod hrane iz konzervi i kesica proverite da li je pakovanje oštećeno. Ako je limenka udubljena ili naduvena, nemojte je kupovati. Velika pakovanja su ekonomiše, ali se moraju dobro zatvoriti kako granule ne bi postale užegle ili privukle vlagu i moljce.

Čitanje deklaracija: šta treba da tražite

Jedna od najkorisnijih veština koju vlasnik može naučiti jeste čitanje deklaracije. Prvo pogledajte listu sastojaka: sastojci su poredani po udelu, od najzastupljenijeg do najmanjeg. Ako je na prvom mestu kukuruz ili žitarice, to može značiti da hrana sadrži manje mesa. Naziv dehidrirano pileće meso je obično bolji od naziva meso i životinjske prerađevine, jer je konkretniji.

Važan je i odnos proteina i masti. Za mačke je visok udeo proteina poželjniji jer su mesojedi. Psi će dobro funkcionisati i sa umerenim udelom, ali nekvalitetan izvor proteina može izazvati alergije i probavne smetnje. Prisustvo veštačkih boja, aroma i konzervanasa je veća mana. Pojedini proizvodi hvale se da ne sadrže žitarice, što može biti korisno za pse i mačke osetljive na pšenicu ili kukuruz.

Ako ljubimac ima specifičan problem, na primer sterilizovan je, ima pesak u mokraći, osetljiv stomak ili dlaku koja se linja, postoje specijalizovane formulacije. One ne moraju uvek biti najukusnije, ali se često pokažu korisnim. U svakom slučaju, promenu hrane ne treba raditi naglo, već tokom sedam dana postepeno povećavati udeo nove hrane.

Posebne potrebe: sterilizovane mačke, osetljivi stomaci i seniori

Sterilizovane mačke imaju drugačije potrebe. Sklonost ka gojenju i problemima sa mokraćnim putevima česta je tema. Hrana za sterilisane mačke obično ima smanjen unos kalorija i prilagođen pH urina. Takva hrana može pomoći, ali nije zamena za redovan unos vode. Mačke koje jedu samo suve granule moraju uvek imati svežu vodu.

Psi osetljivog stomaka često bolje reaguju na hranu sa jednim izvorom proteina i pirinčem, nego na mešane formulacije sa pšenicom. Tada je korisno izbegavati česte izmene ukusa i davati hranu u tačno vreme. Ako se pojavi proliv ili povraćanje, treba zastati, dati crevima odmor i po potrebi se posavetovati sa veterinarom.

Stariji ljubimci takođe imaju posebne potrebe. Zubi su osetljiviji, varenje je sporije, a bubrezi i jetra rade slabije. Zato seniori često bolje prihvataju mekšu hranu, manje masne obroke i hranu sa dodatkom omega masnih kiselina za zglobove i dlaku. Ponekad je potrebno kombinovati suvu i mokru hranu kako bi apetit ostao dobar.

Namirnice koje nikako ne treba davati

Postoji spisak namirnica koje su za ljude obično bezbedne, ali za pse i mačke mogu biti veoma opasne. Najpoznatije su:

• Čokolada, kakao, kafa i čaj: sadrže teobromin i kofein koji su toksični za srce i nervni sistem.
• Crni i beli luk: mogu oštetiti krvne ćelije i izazvati anemiju.
• Grožđe i suvo grožđe: mogu oštetiti bubrege.
• Alkohol: izaziva trovanje, komu i smrt.
• Kuvane kosti: posebno pileće i riblje, mogu pucati i povrediti creva.
• Sirova jaja: belance ometa apsorpciju biotina, postoji i rizik od salmonele.
• Krompir i paradajz u većim količinama: sadrže oksalate koji opterećuju digestivni, nervni i urinarni sistem.
• So i začinjena hrana: previše soli remeti ravnotežu elektrolita.
• Hleb s kvascem ili testo: mogu izazvati bolne gasove i torziju želuca.
• Masni ostaci i koža sa mesa: opterećuju pankreas i jetru.

Čak i kada ljubimac izgleda dobro, to ne znači da mu štetna hrana neće naškoditi. Jedna kocka čokolade ne mora ubiti psa, ali stvara rizik. Posebno oprezni treba biti sa malim rasama, mačićima i starijim životinjama, jer su njihovi organizmi osetljiviji.

Poslastice i treniranje: gde je granica

Poslastice su deo veze između vlasnika i ljubimca. Koriste se za nagradu, u treningu ili jednostavno da bi se životinja obradovala. Međutim, poslastice ne bi trebalo da čine više od deset odsto dnevnog unosa kalorija. Ako se daju previše, ljubimac može dobiti na težini, odbijati osnovni obrok ili razviti probavne smetnje.

Postoje komercijalne poslastice sa niskim sadržajem kalorija, štapići od goveđe kože, keksići za zube i mekane nagrade. Neki psi više vole jabuku ili šargarepu, drugi malu kockicu kuvanog pilećeg mesa. Mačke se često obraduju paštetom ili kuvanim mesom. Važno je da poslastica ne sadrži šećer, so, veštačke boje ili nepoznate dodatke.

Takođe, ne treba svaki pogled psa ili mačke tumačiti kao glad. Mnogi vlasnici kažu da njihov ljubimac ume da smiruje moljakanjem, a zapravo ne traži hranu već pažnju. Ako se svaki pogled nagradi hranom, brzo se stvara navika. Ponekad je najbolja nagrada mirna šetnja, češkanje, igračka ili kratak trening poslušnosti.

Praćenje reakcija na hranu

Kada se uvodi nova hrana, trebalo bi pratiti nekoliko stvari. Stolica bi trebalo da bude čvrsta, ali ne tvrda, svetlo do tamno smeđa i bez neprijatnog mirisa. Ako se pojavi proliv, gasovi, sluz, krv ili zatvor, to je znak da hrana ne prija. Takođe treba pratiti dlaku: sjajna i meka dlaka obično znači da su omega masne kiseline, proteini i vitamini u redu. Perut, svrab, crvenilo ili neprijatan miris kože mogu ukazivati na alergiju.

Energija je još jedan važan pokazatelj. Ako je pas letargičan, brzo se umara ili mačka spava više nego obično, možda joj nedostaje neki nutrijent ili hrana nije dovoljno kalorična. S druge strane, prebrzo gojenje može biti posledica prevelikog unosa. Količinu obroka treba prilagoditi uzrastu, težini, aktivnosti i rasi, a ne samo preporuci na pakovanju, jer su te preporuke okvirne.

Koliko često hraniti psa, a koliko mačku

Psi obično jedu jedan do dva obroka dnevno. Štenci imaju više obroka: do četiri dnevno, pa se taj broj smanjuje kako rastu. Odrasli psi se često hrane dvaput dnevno, što je bolje za varenje i sprečava osećaj gladi. Krupne rase mogu imati sklonost ka torziji želuca, pa je podela obroka posebno važna.

Mačke po prirodi jedu manje obroke više puta dnevno. Ako je mačka u stanu i jede samo suvu hranu, može joj se ostaviti dnevna količina podeljena u dva do tri davanja. Mokra hrana ne treba da stoji dugo na sobnoj temperaturi, posebno leti. Otvorenu konzervu ili kesicu čuvajte u frižideru i iskoristite u roku od dan-dva.

Voda mora uvek biti sveža. Mačke posebno često ne piju dovoljno, pa im prija izvor pokretne vode ili više posuda postavljenih na različitim mestima. Ako ljubimac jede suve granule, unos vode je još važniji.

Kombinovanje suve i mokre hrane

Kombinacija suve i mokre hrane može biti najbolje rešenje za većinu pasa i mačaka. Suva hrana doprinosi mehaničkom čišćenju zuba i praktična je za svakodnevno korišćenje, a mokra hrana povećava unos vode i zadovoljava apetit. Pri tome, ne treba samo sipati jednu kašiku mokre hrane preko granula i time stvoriti zavisnost od mirisa. Bolje je davati ih kao odvojene obroke ili mešati u tačno odmerenim količinama.

Primer: ujutru manja porcija mokre hrane, uveče granule. Ili granule tokom dana, a za večeru kuvano meso sa povrćem. Važno je da ukupan dnevni unos kalorija ne bude prevelik. Ako se ljubimac zasiti jedne vrste, može se promeniti ukus, ali ne i ceo koncept ishrane svakih par dana.

Hrana za mačke: na šta posebno obratiti pažnju

Mačke su osetljivije od pasa u nekim aspektima. Ne smeju se hraniti isključivo hranom za pse, jer im je potreban veći udeo proteina i taurina. Crtani filmovi nekad prikazuju kako mačka pije mleko, ali odrasle mačke često ne podnose laktozu. Ako se već daje mleko, bolje je koristiti mleko bez laktoze ili jogurt, ali i to u malim količinama.

Mačke koje žive u dvorištu mogu jesti i domaće ostatke, ali to ne sme biti jedini izvor hrane. One koje su sterilisane ili kastrirane imaju drugačiji metabolizam i sklone su problemima sa donjim urinarnim traktom. Zato je hrana za sterilisane mačke dobra prevencija, ali je potrebno pratiti da li mačka redovno urinira i pije vodu.

Posebna prednost mokre hrane za mačke jeste hidratacija. Mnoge mačke će rado liznuti sos iz kesice. Ako mačka odbija nove ukuse, može se postepeno dodavati mala količina nove hrane u staru, kako bi se privikla. Ukoliko mačka uopšte ne želi da jede, to je uvek razlog za brigu i posetu veterinaru, jer mačke ne smeju dugo gladovati.

Hrana za pse: prilagođavanje rasi i aktivnosti

Velike rase imaju drugačije potrebe od malih. Štenci velikih rasa treba da rastu polako kako bi se zglobovi i kosti pravilno razvili. Hrana za velike rase često ima prilagođen odnos kalcijuma i fosfora. Male rase brzo troše energiju, pa im odgovaraju manje granule i više kalorija po kilogramu.

Radni ili sportski psi, koji su vrlo aktivni, trebaju više proteina i masti. Kućni pas koji spava dvadeset sati dnevno ne treba istu hranu kao pas koji ide na višekilometarske šetnje. Takođe, vrste poput buldoga, mopsova ili stafforda mogu biti sklone gojaznosti, pa je kontrola porcija važna od ranog uzrasta.

Posebno je korisno vaditi psa iz činije kada jede prebrzo. Postoje posude koje usporavaju hranjenje. Ako pas guta vazduh uz hranu, može doći do gasova i nelagodnosti. Podela obroka na više manjih davanja često rešava problem.

Kada je hrana iz konzerve korisna

Konzervisana hrana ima svoje mesto. Praktična je za put, za starije pse sa lošijim zubima, za pse koji se oporavljaju od bolesti i za one koji odbijaju suve granule. Neke konzerve sadrže vidljive komade mesa i povrća u sosu, što vlasnici opisuju kao izuzetno prihvatljiv obrok. Ipak, konzerve često imaju manju energetsku gustinu, pa je potrebno dati veću količinu u odnosu na granule.

Kod otvorene konzerve uvek pratite miris. Ako miris nije svojstven, hranu bacite. Ne ostavljajte konzervu u limenoj ambalaži posle otvaranja, već je prebacite u staklenu ili plastičnu posudu sa poklopcem.

Hrana iz kesice i paštete za mačke i pse

Kesice su često ukusnije od granula jer sadrže više vlage i teksturu bližu prirodnoj hrani. Međutim, one same po sebi često nisu kompletne i ne bi trebalo da budu jedini izvor hrane. Služe kao dodatak, nagrada ili način da se ljubimac motiviše da pojede svoj osnovni obrok.

Ako pas ili mačka odbija granule, vlasnici ponekad kriju granule u pašteti ili ih preliju sosom iz kesice. To može pomoći kod probirljivaca, ali treba biti svestan da se time povećava unos masti i soli. Ako ljubimac jede samo prelivene granule, postepeno smanjujte količinu preliva dok se ne vrati na osnovni obrok.

Povrće i voće u ishrani

Povrće i voće se mogu davati kao niskokalorične poslastice. Šargarepa, tikvica, brokoli, sveža jabuka, kruška, borovnica, pa čak i malo bundeve, sve su to dobri izbori. Oni doprinose vlaknima, vitaminima i antioksidansima. Ipak, agrumi, avokado, grožđe, luk i neko koštunjavo voće su opasni. Povrće iz porodice mahunarki, kao pasulj, grašak, svinjska jela, može da nadima i izazove gasove.

Među ljubimcima postoje iznenađujuće navike: neki psi obožavaju šljive, jabuke, pa čak i lubenicu; drugi će pojesti krastavac ili tikvicu bez razmišljanja. To ne znači da treba svakodnevno davati voće u velikim količinama. Voće sadrži šećer i može doprineti višku kalorija. Poneki komad jabuke ili kruške kao nagrada sasvim je dovoljno.

Hrana sa stola: opasna navika

Hrana sa stola je čest izvor problema. Pas ili mačka koji dobijaju ostatke od ručka brzo nauče da mole, a vlasnici često popuste jer je pogled ljubimca teško odbiti. Tako se u ishranu uvlače so, začini, masnoće, luk, testo i kosti. Posledice mogu biti proliv, povraćanje, zapaljenje pankreasa, gojaznost, pa čak i trovanje.

Najbolje je od početka postaviti pravilo: ljubimac jede samo ono što mu je namenjeno. Ako se već daju ostaci, to mogu biti kuvano belo meso bez kože, malo pirinča i šargarepe, ali retko i u kontrolisanoj količini. Mlade životinje treba posebno odvikavati od moljakanja, jer se navike stečene u prvim mesecima teško menjaju.

Kako prepoznati dobru hranu za ljubimce

Dobra hrana ne mora imati sjajnu reklamu niti najskuplje pakovanje. Važniji su podaci sa deklaracije, reputacija proizvođača i reakcija ljubimca. Kvalitetna hrana često ima konkretno naveden izvor mesa, umeren udeo žitarica ili ih uopšte nema, a ne sadrži veštačke boje. Miris granula ne sme biti prejak, a granulacija treba da bude ujednačena.

Vlasnici često kažu da je dobra hrana ona posle koje stolica nije mekana, dlaka se sija i ljubimac ima stabilnu energiju. Ako se hrana stalno menja i ljubimac je nemiran, svrbi se ili ima probavne smetnje, bolje je vratiti se na proverenu varijantu.

Značaj redovnih obroka i rutine

Ljubimci vole rutinu. Redovno vreme obroka daje osećaj sigurnosti, pomaže varenju i olakšava kontrolu apetita. Ako hrana stoji celu noć, posebno vlažna, može da se pokvari i privuče insekte. Bolje je davati tačno odmene količine i sklanjati činiju posle obroka.

Neki psi ili mačke izgledaju kao da su stalno gladni. To može biti posledica brze probave, veće aktivnosti, ali i navike. Pre nego što povećate porciju, proverite telesnu masu: rebra treba da se osete ispod tankog sloja mišića i masti. Ako se ljubimac goji, smanjite kalorije. Ako je mršav, posavetujte se sa veterinarom o dodavanju energije ili promeni hrane.

Posebni slučajevi: alergije i intolerancije

Pojedini psi i mačke razvijaju alergije na piletinu, govedinu, kukuruz, pšenicu ili soju. Simptomi su često svrab, lizanje šapa, ponovljene upale ušiju, crvenilo kože, gasovi i hronične probavne smetnje. Tada se isprobavaju monoproteinske hrane, odnosno hrane sa jednim izvorom proteina koji ljubimac ranije nije jeo: na primer jagnjetina, ćuretina, divljač ili riba.

Kod alergija je važno ne davati istovremeno poslastice koje sadrže potencijalne alergene. Često se u terapiji koristi dijeta isključivanja: deset do dvanaest nedelja se daje samo jedna hrana, pa se zatim uvode sumnjivi sastojci i prati reakcija. To je spor proces, ali daje najjasniju sliku.

Prednosti i mane kupovine hrane na merenje

Kupovina hrane na merenje iz velikog džaka može biti znatno jeftinija, što je korisno za vlasnike više životinja ili velike rase. Međutim, kod merenja postoji rizik od oksidacije granula, gubitka vitamina i pojave vlage. Zbog toga je važno kupovati u prodavnici sa visokim prometom, gde se džak brzo potroši i gde se hrana pravilno čuva.

Kada kupite hranu na merenje, prebacite je u hermetički zatvorenu posudu. To sprečava prodor vlage, moljaca i neprijatnih mirisa. Uvek zapišite datum kupovine i ne kupujte veće količine nego što ljubimac može da pojede za šest do osam nedelja.

Mala pakovanja protiv velikih

Velika pakovanja su uglavnom jeftinija po kilogramu, ali nisu uvek praktična. Ako imate malu mačku, otvorena kesa od više kilograma može stajati dugo, pa granule izgube svežinu. Tada je bolje kupiti manje pakovanje, čak i ako je cena nešto viša. Psi velikih rasa brzo pojedu veliku kesu, pa je za njih kupovina na veliko opravdana.

Isto važi za konzerve i kesice: one imaju duži rok, ali se posle otvaranja moraju brzo potrošiti. Ako ljubimac jede mokru hranu povremeno, kupujte pojedinačne komade, a ne celu kutiju, osim ako prostor za skladištenje nije adekvatan.

Uticaj hrane na zube i usnu šupljinu

Suve granule mogu donekle pomoći u mehaničkom čišćenju zuba, ali ne mogu u potpunosti sprečiti stvaranje zubnog kamenca. Redovno četkanje zuba psa i mačke, upotreba specijalnih pasti i poslastica za zube i, ponekad, profesionalno uklanjanje kamenca kod veterinara ostaju najefikasniji. Mokra hrana se više lepi za zube, pa je higijena još važnija ako je ljubimac jede često.

Kada birate zubne poslastice, gledajte da budu prilagođene veličini ljubimca i da nisu presitne, jer postoji rizik od gušenja. Tvrdi štapići od goveđe kože mogu okupirati psa i pomoći u mehaničkom čišćenju, ali ih treba davati pod nadzorom.

Hidratacija i problemi sa mokraćnim putevima

Mačke su posebno sklone stvaranju peska i kamena u mokraći, pogotovo ako su sterilisane, gojazne, hrane se isključivo suvim granulama i ne piju dovoljno. Simptomi poput mokrenja van posude, napinjanja, krvi u mokraći ili učestalog lizanja genitalne regije zahtevaju hitnu posetu veterinaru. Ishrana sa prilagođenim mineralnim sastavom i dovoljno vlage može smanjiti rizik.

Psi mogu imati probleme sa mokraćnim putevima zbog bakterija, kamena ili tumora. Nekima pomaže češće izvođenje, drugima posebna dijeta. U svakom slučaju, redovan unos vode je neophodan.

Različite navike: zašto neki ljubimci biraju samo jednu hranu

Ljubimci, poput ljudi, imaju svoje navike. Neki će jesti sve što im se da, drugi će okretati nos i čekati ukusniji zalogaj. Mačka koja jede isključivo granule sa tunjevinom i povrćem, ili pas koji ne voli zecetinu, nisu izuzetak. Ukus se formira u ranom uzrastu, pa ga je kasnije teže promeniti.

Proizvođači često nude iste sastave u više ukusa, što omogućava promenu bez drastičnog zaokreta u ishrani. Ako ljubimac odbija novu hranu, ne treba odmah odustati: pomešajte malu količinu nove hrane s starom i postepeno povećavajte udeo. Ukoliko posle nekoliko dana i dalje odbija, bolje je vratiti se na proverenu hranu.

Kako izbeći gojaznost

Gojaznost je jedan od najčešćih problema u savremenoj veterinarskoj praksi. Previše hrane, česte poslastice, ostaci sa stola i nedovoljna fizička aktivnost brzo dovedu do viška kilograma. Gojazni psi i mačke skloniji su problemima sa zglobovima, dijabetesu, srčanim tegobama, kožnim oboljenjima i kraćem životnom veku.

Porciju treba meriti. Čaša ili šaka nisu precizna mera. Kada ljubimac jede po preporuci, ali se i dalje goji, smanjite unos za deset do dvadeset posto i pratite težinu. Ako se ne mršavi ili ima druge simptome, potražite veterinarski savet.

Rutina obroka za štenad i mačiće

Mladunci zahtevaju češće obroke. Štene od dva do tri meseca može jesti četiri puta dnevno. Do šest meseci broj obroka se smanjuje na tri, a posle godinu dana na dva. Mačići se hrane više puta dnevno, a uvek im treba omogućiti pristup svežoj vodi. Nagli prelaz sa mleka na suvu hranu treba izbeći.

Kada tek dovedete štene kući, prvo ga hranite istom hranom koju je jelo kod prethodnog vlasnika ili odgajivača. Zatim postepeno prelazite na hranu koju ste izabrali. Tako smanjujete stres i rizik od digestivnih smetnji.

Rutina obroka za starije ljubimce

Stariji pas ili mačka često trebaju manje kalorija, više lako svarljivih proteina i dodatak za zglobove. Neki seniori gube apetit, pa im prija topla, mekša hrana. Zagrevanje hrane na sobnoj temperaturi može pojačati miris i stimulisati apetit.

Kod starijih životinja važnije je redovno praćenje funkcije bubrega i jetre, jer se doziranje i vrsta hrane možda moraju prilagoditi. Veterinarske preporuke tada imaju posebnu težinu.

Najčešće greške u ishrani

Najčešća greška je hranjenje po osećaju: vlasnik sipa koliko mu se čini da je dovoljno, a zapravo preteruje. Druga greška je stalno nuditi različite poslastice, pa ljubimac postane probirljiv. Treća je verovanje da je skupa hrana uvek bezbedna i da je ne treba proveravati. Četvrta je hranjenje mladih pasa hranom za odrasle, ili obrnuto. Peta je davanje kostiju bez nadzora, posebno kuvanih kostiju.

Greškom se smatra i držanje hrane na suncu, u vlažnom prostoru ili u originalnoj otvorenoj kesi. Činija za hranu i vodu treba da se pere redovno. Ako primetite promene u apetitu, ponašanju, stolici ili dlaci, nemojte čekati da prođe nedeljama; posavetujte se sa stručnjakom.

Zaključak

Ishrana pasa i mačaka ne mora biti komplikovana, ali zahteva pažnju. Ključ je u tome da se ljubimac hrani kvalitetnom, izbalansiranom hranom prilagođenom njegovom uzrastu, veličini, aktivnosti i zdravstvenom stanju. Granule mogu biti odlična osnova, mokra hrana dobar dodatak, a kuvani i sirovi obroci povremeno korisna dopuna, ali samo ako se pripremaju bezbedno i bez začina.

Kupovina hrane za ljubimce trebalo bi da bude promišljena: čitajte deklaracije, upoređujte cene, birajte proverena mesta i ne oslanjajte se samo na reklamu. Najbolji pokazatelj da ste izabrali pravu hranu jeste srećan i zdrav ljubimac: čista dlaka, mirna probava, stabilna energija i dobar apetit. Uz redovne veterinarske preglede i malo discipline oko poslastica, hrana za ljubimce može da postane snažan temelj dugog i kvalitetnog života vašeg psa ili mačke.