Privatnost na društvenim mrežama: brisanje iz prijatelja, blokiranje i bezbednost naloga

Privatnost na društvenim mrežama nije luksuz, nego osnovna digitalna higijena

Društvene mreže su postale deo svakodnevne komunikacije, zabave, informisanja i poslovnog povezivanja. Ljudi preko profila dele novosti, slike, mišljenja, kontakte i poruke. Ipak, upravo zato što je sve brzo i lako dostupno, privatnost na društvenim mrežama postaje sve važnija tema. Nekada je dovoljno da jedna osoba izbriše drugu iz liste prijatelja, da blokira profil ili promeni podešavanja privatnosti, pa da nastanu nesporazumi, uvrede i pogrešni zaključci.

Ovaj tekst se bavi upravo tim svakodnevnim situacijama: šta znači brisanje iz prijatelja, zašto ljudi reaguju emotivno, kako se postavlja blokiranje, da li je moguće saznati ko gleda profil, kako zaštititi bezbednost naloga i kako sačuvati zdrav odnos prema onlajn komunikaciji. Cilj nije da se bilo kome sudi, već da se objasne granice, opcije i realna očekivanja. Društvene mreže su alat, a ne mera ljudske vrednosti.

Zašto ljudi brišu druge iz prijatelja

Brisanje iz prijatelja često izgleda kao banalna radnja, ali za osobu koja to primeti može da bude emotivno zbunjujuće. Neko otvori listu prijatelja, primeti da ga nema, pa se zapita: zašto? Da li sam nešto pogrešio? Da li je to znak da se odnos ohladio? U većini slučajeva razlog nije dramatičan. Ljudi s vremena na vreme čiste listu kontakata, uklanjaju profile sa kojima godinama nisu komunicirali, smanjuju broj nepoznatih ljudi ili jednostavno žele mirniju i privatniju onlajn sredinu.

Postoje i situacije kada neko briše drugu osobu jer je ova previše komentarisala, slala neprijatne poruke, delila sadržaj koji mu ne odgovara ili je jednostavno prestala da bude deo njegovog svakodnevnog života. To ne mora da znači da je neko loš čovek. Ljudi imaju različite granice, različite navike i različite razloge. Ono što je za jednu osobu bezazleno, za drugu može biti zamorno. Upravo zato je važno razumeti da vlasnik profila odlučuje s kim će deliti svoj privatni prostor.

Problem nastaje kada se brisanje tumači kao napad, uvreda ili dokaz da nekome nije stalo. U stvarnosti, brisanje je najčešće tiha radnja bez obaveštenja. Nema sistemske poruke koja kaže: izbrisali smo vas. Osoba to primeti tek kada pokuša da pristupi sadržaju, pošalje poruku ili pregleda listu prijatelja. Zato je važno ne praviti velike zaključke na osnovu male informacije. Ako je odnos zaista važan, uvek je bolje pitati direktno i mirno nego nagađati i skupljati dokaze iz lajkova, komentara i lista prijatelja.

Kvantitet prijatelja nije isto što i kvalitet odnosa

Na društvenim mrežama lako je steći utisak da broj prijatelja, pratilaca, lajkova ili komentara predstavlja popularnost, uspeh i vrednost osobe. U praksi, veliki broj prijatelja često ne znači mnogo. Postoje profili sa stotinama i hiljadama kontakata, ali većina tih ljudi ne razgovara redovno, ne zna ništa o osobi i ne bi se javila u trenutku kada je pomoć stvarno potrebna. Zato mnogi govore da je nekoliko bliskih ljudi na koje se može računati vrednije od stotina površnih poznanstava.

Kada se javi potreba da se lista prijatelja smanji, to ne mora biti znak da je osoba zatvorena ili da nekoga ne voli. To može biti znak zrelosti i želje da se sačuva mir. Društvena mreža je javni ili polujavni prostor, a ne porodični album. Nije neophodno da svaki poznanik, bivši kolega ili slučajni kontakt ima pristup slikama, raspoloženjima, porodičnim trenucima i ličnim mišljenjima. Privatnost na društvenim mrežama upravo znači da osoba sama procenjuje koliko će i kome otkriti.

Sa druge strane, i onaj ko je izbrisan treba da sačuva dostojanstvo. Nije potrebno dokazivati se, slati poruke preko zajedničkih prijatelja ili praviti nove naloge da bi se proverilo šta se dešava. Ako neko želi kontakt, naći će način. Ako ne želi, prisila neće popraviti odnos. Onlajn liste nisu merilo ljudske vrednosti, niti sud o tome koliko je neko dobar prijatelj.

Granice u komunikaciji: kada tastatura sakrije ton

Jedna od najvećih zamki onlajn komunikacije je to što pisana poruka ne prenosi ton glasa, izraz lica, pauzu niti nameru. Ista rečenica može zvučati začuđeno, hladno, ljubazno ili ironično, u zavisnosti od toga kako je čitalac doživi. Zato se ljudi često uvide u raspravama oko banalnih stvari, a da toga možda ne bi bilo u razgovoru uživo. Ljudi imaju osećanja i iza svakog profila stoji osoba, ali to ne znači da svaka poruka mora da izazove jaku reakciju.

Kada neko primeti da je izbrisan, korisno je prvo se zapitati: da li mi je ta osoba zaista bliska? Da li smo redovno komunicirali? Da li je moguće da je listu očistila iz praktičnih razloga? Ponekad je najbolji potez pustiti temu i nastaviti dalje. Ako je odnos važan, mirna poruka može više da pomogne od optužbe. Na primer: „Primetio sam da me više nema na listi prijatelja. Ako je nešto bilo u vezi sa mnom, otvoren sam da čujem.“ Takva poruka ostavlja prostor za objašnjenje i ne optužuje unapred.

Sa druge strane, vlasnik profila ima pravo da kaže šta mu smeta. Ako neko previše komentariše, šalje poruke u nevreme, deli neprimerene sadržaje ili stalno traži pažnju, sasvim je legitimno ograničiti komunikaciju. Podešavanja privatnosti postoje upravo zato da bi se napravila razlika između bliskih ljudi, poznanika i potpunih stranaca. Nije nepristojno imati granice. Nepristojno je ignorisati tuđe granice i tražiti pravo na pristup koji druga osoba ne želi da da.

Brisanje, blokiranje i ograničavanje: šta je razlika

Ljudi često mešaju brisanje iz prijatelja, blokiranje i ograničavanje sadržaja. Brisanje iz prijatelja znači da osoba više nije u listi prijatelja, ali profil može ostati vidljiv u zavisnosti od podešavanja privatnosti. Blokiranje je stroža mera: blokirana osoba obično ne može da pronađe profil, pošalje poruku, vidi sadržaj ili stupi u kontakt preko te platforme. Ograničavanje može značiti da osoba vidi samo određene objave, da ne vidi prijatelje, slike ili aktivnosti, ali i dalje može da komunicira.

Važno je znati da blokiranje najčešće ne šalje obaveštenje drugoj strani. Osoba jednostavno više ne može da pristupi profilu i porukama. To može da zbuni onoga ko je blokiran, ali blokiranje nije igra i nije izraz mržnje. To je tehnička mera zaštite mira. Neko blokira bivšeg partnera, nekoga ko ga uznemirava, nekoga ko je delio privatne informacije ili osobu sa kojom ne želi više kontakt. Ponekad je blokiranje jedini način da se prekine neprijatna komunikacija.

Kada je osoba izbrisana, ona može i dalje da vidi neke javne delove profila, u zavisnosti od podešavanja. Ako želi ponovo da pošalje zahtev, to može biti prihvaćeno ili odbijeno. Ako je osoba blokirana, zahtev obično nije moguć. Zato je važno da korisnici razumeju razliku i ne tumače svaku promenu kao lični napad. Podešavanja privatnosti su tu da bi se štitila granica, a ne da bi se nekome dokazivala moć.

Mitovi o tome ko gleda profil

Jedno od najčešćih pitanja na društvenim mrežama je: ko gleda profil? Mnogi korisnici instaliraju aplikacije koje tvrde da otkrivaju posete, analiziraju „nedavno povezane prijatelje“ ili prikazuju slike ljudi koji su navodno bili na profilu. U praksi, takve aplikacije najčešće ne rade ono što obećavaju. Većina platformi ne dozvoljava otkrivanje identiteta posetilaca profila, pa aplikacije pribegavaju nasumičnim imenima, lažnim rezultatima, reklamama ili prikupljanju podataka.

To ne znači da je svaka aplikacija opasna, ali znači da treba biti veoma oprezan. Ako aplikacija traži lozinku, pristup prijateljima, broj telefona ili dozvolu da objavljuje u ime korisnika, to je crveni alarm. Lažna aplikacija za praćenje poseta profila može da izgleda zabavno, ali može da ugrozi privatnost. Umesto da se korisnik pita ko ga gleda, korisnije je da podesi ko može da vidi šta. To je jedina stvarna kontrola koju ima.

Treba imati u vidu i da se „gledanje profila“ ne mora završiti nikakvom interakcijom. Neko otvori profil, pogleda sliku i zatvori stranicu. To ne mora ništa da znači. Društvene mreže su napravljene da podstiču radoznalost. Ako se svaki pregled tumači kao znak pažnje, lako se upada u krug nagađanja. Zdravije je prihvatiti da su posete profila često slučajne i da nemaju skriveno značenje.

Privatnost nije skrivanje, nego kontrola pristupa

Neki ljudi izjednačavaju privatnost sa skrivanjem, pa misle da je osoba koja ograničava profil nepoverljiva ili da ima nešto da sakrije. U stvarnosti, privatnost je pravo da se odluči ko će imati pristup određenim informacijama. To je isto kao kada neko ne pušta svakoga u svoj dom ili ne priča o privatnim stvarima sa svakim poznanikom. Profil na društvenoj mreži je deo ličnog prostora, čak i kada je reč o onlajn okruženju.

Podešavanja privatnosti omogućavaju da se odredi ko vidi slike, statusne poruke, listu prijatelja, broj telefona, mejl adresu, lokaciju, oznake na fotografijama i druge podatke. Preporučuje se da korisnik s vremena na vreme pregleda ta podešavanja, jer platforme menjaju opcije i način prikaza. Ono što je nekada bilo skriveno može posle ažuriranja postati vidljivije. Zato je dobra navika da se nekoliko puta godišnje proveri šta je javno, šta vide prijatelji, a šta vide prijatelji prijatelja.

Posebno treba biti oprezan sa slikama dece, dokumenata, ličnih karata, brojeva telefona, adresa, podataka o poslu, putovanjima i svakodnevnoj rutini. Ono što se jednom objavi može biti sačuvano, preuzeto ili prosleđeno dalje. Čak i ako se objava kasnije izbriše, ne treba pretpostaviti da je potpuno nestala. Digitalna higijena nije paranoja, već način da se smanji rizik od neprijatnosti.

Bezbednost naloga: lozinke, prijavljivanje i oporavak

Pored privatnosti sadržaja, važna je i bezbednost naloga. Najčešći problemi nastaju zbog slabih lozinki, ponavljanja iste lozinke na više mesta, ulogovanja na tuđim uređajima, otvaranja sumnjivih linkova i prihvatanja lažnih aplikacija. Ako neko sazna lozinku, može da menja podatke, šalje poruke u ime korisnika, briše sadržaj ili pokuša da preuzme kontrolu nad profilom. Zato lozinka treba da bude jedinstvena, dovoljno duga i da ne sadrži lične podatke koji su lako dostupni.

Dvoslojna autentifikacija je jedna od najkorisnijih mera zaštite. Kada je uključena, za prijavu nije dovoljna samo lozinka, već i dodatni kod ili potvrda. Time se rizik značajno smanjuje, čak i ako neko sazna lozinku. Takođe je važno redovno proveravati aktivne sesije, ukloniti uređaje koji se više ne koriste i obratiti pažnju na obaveštenja o prijavama sa nepoznatih lokacija ili uređaja.

Ako se posumnja na upad, treba odmah promeniti lozinku, proveriti oporavak mejla, ukloniti sumnjive aplikacije i obavestiti prijatelje ako su dobili čudne poruke. Ako je potrebno, koristi se zvanična procedura za oporavak naloga. Fišing poruke često izgledaju kao legitimna obaveštenja i traže ponovni unos podataka. Bezbednosna pravila su jednostavna: ne kliktati na sumnjive linkove, proveriti adresu pre unosa podataka i ne deliti lozinke ni sa kim, čak ni sa bliskim osobama.

Lažni profili i zahtevi za prijateljstvo

Lažni profili su česta pojava. Neko napravi profil sa tuđom slikom, izmišljenim imenom i minimalnim sadržajem, a zatim šalje zahteve za prijateljstvo. Cilj može biti prikupljanje kontakata, reklamiranje, prevara, uznemiravanje ili krađa identiteta. Zato nije preporučljivo prihvatati svaki zahtev. Ako osobu ne poznajete, ako nema zajedničkih prijatelja, ako profil deluje prazno ili ako poruke deluju čudno, bolje je odbiti ili blokirati.

Kada se prihvati nepoznata osoba, treba proveriti šta joj je vidljivo. Nije mudro odmah otkriti broj telefona, adresu, posao, školu, svakodnevnu rutinu ili privatne slike. Ako osoba traži novac, lične podatke, fotografije dokumentacije ili prelazak na drugu aplikaciju, to je znak da treba prekinuti komunikaciju. Ljudi nisu brojke i ne smeju se posmatrati kao stvari, ali to ne znači da treba svima verovati bez provere.

Prijavljivanje sumnjivog profila može pomoći, ali nije trenutno rešenje. Najbolja zaštita je ograničen pristup, jaka lozinka i oprez. Ako je neko napravio lažni profil sa tuđim podacima, treba sačuvati dokaze, prijaviti profil platformi i obavestiti bliske ljude da ne nasdnu na prevaru. U težim slučajevima, posebno kada postoji uznemiravanje ili prevara, može biti potrebna i stručna pravna pomoć.

Čet i poruke: očekivanja i granice

Čet i privatne poruke stvaraju osećaj blizine. Ljudi pišu u realnom vremenu, dobijaju brze odgovore i lako ulaze u svakodnevnu komunikaciju. Ipak, brzina ne znači obavezu. Neko može da pročita poruku i ne odgovori odmah. Neko može da bude aktivan na mreži, a da ne želi razgovor. To ne mora biti znak nepoštovanja. Ljudi imaju obaveze, raspoloženja i potrebu za pauzom.

Kada se vodi razgovor o privatnosti, treba imati u vidu da poruke mogu biti sačuvane, prosleđene ili prikazane drugoj osobi. Isto važi i za slike i snimke. Zato je važno ne pisati u afektu stvari koje bi kasnije mogle da se zloupotrebe. Blokiranje i ograničavanje pristupa mogu da pomognu kada komunikacija postane neprijatna, ali najbolja zaštita je umerenost i poštovanje granica.

Ako neko šalje previše poruka, neprimeren sadržaj ili stalno traži pažnju, treba jasno postaviti granicu. Ponekad je dovoljno reći: „Nisam raspoložen za razgovor sada“ ili „Molim te da mi ne šalješ takav sadržaj.“ Ako se to ne poštuje, sledeći korak je ograničavanje ili blokiranje. Nije potrebno praviti predstavu ni objašnjavati se previše. Bezbednost i mir su važniji od tuđeg mišljenja.

Kada društvene mreže počnu da opterećuju

Društvene mreže mogu da budu korisne, ali mogu i da stvore osećaj pritiska. Ljudi upoređuju živote, broje lajkove, analiziraju ko je šta pogledao, ko je koga izbrisao i zašto neko nije odgovorio. Vremenom, profil može da postane izvor stresa umesto mesto za opuštenu komunikaciju. Ako se javlja stalna napetost, provera profila po nekoliko puta dnevno, briga o tuđim reakcijama ili potreba da se dokaže popularnost, to je znak da treba napraviti pauzu.

Pauza ne mora da znači trajno brisanje. Neko može da deaktivira profil na nekoliko dana, isključi obaveštenja, ukloni aplikacije sa telefona ili jednostavno ne otvara mrežu prvi sat nakon buđenja. Važno je vratiti kontrolu. Podešavanja privatnosti mogu da smanje pritisak, ali isto tako može pomoći i promena navika. Društvena mreža treba da služi korisniku, a ne da korisnik služi njoj.

Ako se javi potreba za trajnijim povlačenjem, treba proveriti opcije za deaktivaciju ili brisanje naloga. Deaktivacija obično znači privremeno isključivanje, dok brisanje može biti trajno. Pre odluke treba sačuvati važne kontakte, slike i podatke koje osoba želi da zadrži. Takođe treba obavestiti bliske ljude ako je potrebno, kako ne bi mislili da se nešto loše dogodilo. Mir u glavi je vredniji od stalne dostupnosti.

Deca, mladi i odgovorno deljenje sadržaja

Posebno osetljiva tema je prisustvo dece i mladih na društvenim mrežama. Roditelji i stariji članovi porodice često dele slike dece bez razmišljanja o dugoročnim posledicama. Takve slike mogu da budu sačuvane, preuzete ili prikazane na mestima koja nisu predviđena. Zato je važno razgovarati o privatnosti, postaviti ograničenja i ne objavljivati osetljive sadržaje, kao što su slike u kupaćem kostimu, dokumenti, lokacije ili podaci o školi.

Mladima treba objasniti da lajkovi nisu mera vrednosti i da nije potrebno prihvatati svakoga. Takođe treba razgovarati o tome šta znači blokiranje, kako se prijavljuje neprikladan sadržaj i kome se obratiti ako se javi uznemiravanje. Zabrana bez razgovora retko pomaže. Bolje je učiti decu da prepoznaju rizik, da ne dele lične podatke i da razumeju da onlajn ponašanje ostavlja tragove.

Roditelji i staratelji treba da provere podešavanja privatnosti na uređajima i profilima, ali i da poštuju određenu meru privatnosti mladih. Cilj nije potpuna kontrola, već sigurnost. Razgovor o tome šta se objavljuje, kome se šalje i zašto može da bude korisniji od tehničkih mera. Digitalna higijena se uči postepeno, kroz primere i svakodnevne odluke.

Kako sačuvati mir u onlajn komunikaciji

Prvi korak je prihvatiti da nije moguće kontrolisati tuđe ponašanje. Neko može da izbriše, blokira, ignorše ili pogrešno protumači poruku. Druga osoba ne može da zna sve razloge, niti je dužna da ih zna. Ono što je moguće kontrolisati jesu sopstvene reakcije, podešavanja privatnosti i način na koji se komunicira. Ako se razgovor pretvori u nagađanje i dokazivanje, verovatno je bolje stati.

Drugi korak je jasna komunikacija. Ako je nešto važno, treba pitati direktno. Ako nije, treba pustiti. Društvene mreže često podstiču prekomerno tumačenje sitnica: ko je lajkovao, ko je pogledao, ko je prvi odgovorio, ko je koga izbrisao. Te sitnice mogu da odvuku pažnju od stvarnih odnosa. Bolje je ulagati u razgovore uživo, zajedničko vreme i iskren kontakt nego u analizu onlajn tragova.

Treći korak je redovno čišćenje digitalnog prostora. Ukloniti aplikacije koje se više ne koriste, proveriti dozvole, obrisati stare objave koje više ne predstavljaju osobu, ograničiti pristup nepoznatima i po potrebi smanjiti listu prijatelja. Brisanje iz prijatelja nije nepristojno ako služi tome da se sačuva mir. Bolje je imati manje kontakata i zdraviju komunikaciju nego veliki broj ljudi sa kojima nema stvarnog odnosa.

Razlika između privatnosti i tajnovitosti

Privatnost često dobija negativan prizvuk, kao da osoba koja je čuva ima nešto loše da sakrije. U stvarnosti, privatnost je pravo na izbor. Tajnovitost može da znači namerno skrivanje važnih informacija od nekoga kome one pripadaju, ali privatnost znači da osoba odlučuje koliko će i kome otkriti. Neko može da bude potpuno iskren i ipak ne želi da njegove slike budu dostupne celom svetu. To je legitimno.

Kada se to razume, lakše je prihvatiti tuđe granice. Ako je neko zaključao profil, to nije znak da nekoga mrzi. Ako je označio slike kao dostupne samo prijateljima, to nije znak nepoverenja. Ako je uklonio neku osobu iz liste, to nije nužno napad. Ljudi imaju različite potrebe i različita shvatanja onlajn prostora. Društvene mreže nisu javni trg na kome je svakome dozvoljeno sve.

Sa druge strane, privatnost ne treba koristiti za manipulaciju, igre ili dokazivanje moći. Iznenadno blokiranje, skrivanje pa otkrivanje, pravljenje lažnih profila i proveravanje tuđih reakcija samo stvaraju napetost. Zdrav odnos podrazumeva poštovanje, ne igru. Ako se komunikacija svela na proveravanje i kontrolu, verovatno je vreme za pauzu ili ozbiljan razgovor.

Šta učiniti ako ste izbrisani ili blokirani

Ako primetite da vas neko više nema u listi prijatelja, prvo proverite da li je profil možda deaktiviran ili obrisan. Ponekad promena nije lična. Ako je osoba blokirala, profil može biti potpuno nedostupan. Ako je samo izbrisala, možda još uvek možete da vidite javni deo profila. U svakom slučaju, nije preporučljivo praviti nove profile da biste zaobišli blokadu. To narušava granice i može da pogorša situaciju.

Ako vam je odnos važan, možete poslati jednu mirnu poruku preko dostupnog kanala, ali samo ako niste blokirani i ako procenite da je to prikladno. Ako nema odgovora, treba prihvatiti. Nije sramota biti izbrisan. Sramota je ne poštovati tuđu odluku. Ponekad je najbolji odgovor tišina, nastavak sopstvenog života i ulaganje u ljude koji uzvraćaju komunikaciju.

Ako ste vi izbrisali nekoga, ne morate da se opravdavate ako niste učinili ništa loše. Možete objasniti ako želite, ali niste dužni. Ako osoba insistira, šalje neprijatne poruke ili pokušava da vas prisili na kontakt, blokiranje je legitimna mera. Bezbednost naloga i lični mir važniji su od tuđeg osećaja da ima pravo na pristup. Granice se postavljaju radi zaštite, ne radi kažnjavanja.

Kontrolna lista za privatnost na društvenim mrežama

Dobra praksa je da se s vremena na vreme uradi kratka provera profila. Prvo, pregledati ko može da vidi osnovne podatke: ime, sliku, broj telefona, mejl adresu, grad i posao. Drugo, proveriti ko vidi listu prijatelja i slike. Treće, pregledati oznake na fotografijama i dozvoliti ili odbiti prikazivanje. Četvrto, ukloniti zastarele aplikacije i dozvole koje više nisu potrebne. Peto, uključiti dvoslojnu autentifikaciju ako je dostupna. Šesto, proveriti aktivne sesije i ukloniti nepoznate uređaje.

Takođe treba pregledati stare objave i komentare. Ono što je bilo prikladno pre nekoliko godina možda više nije. Ako je nešto javno, a ne želite da bude, treba ograničiti ili ukloniti. Ako je sadržaj već podeljen izvan profila, brisanje možda neće biti dovoljno. Zato je bolje razmisliti pre objave nego posle. Privatnost na društvenim mrežama se gradi malim, svakodnevnim odlukama.

Na kraju, treba imati realna očekivanja. Nijedna platforma nije savršeno sigurna. Podaci mogu da procure, aplikacije mogu da promene pravila, a ljudi mogu da sačuvaju sadržaj. Zato je najbolja zaštita ne deliti više nego što je potrebno. Ono što ne postoji na internetu ne može se zloupotrebiti na isti način. To ne znači potpuno povlačenje, već svesno upravljanje sopstvenim digitalnim tragom.

Zdrav odnos prema društvenim mrežama

Društvene mreže mogu da pomognu da se održi kontakt sa dalekim prijateljima, pronađu korisne informacije i podele trenuci. Ali one ne mogu da zamene stvarne odnose. Lajk nije zagrljaj. Komentar nije razgovor. Lista prijatelja nije porodica. Kada se to zaboravi, lako se upada u trku za brojevima, potvrđivanjem i kontrolom. Zdrav odnos podrazumeva korišćenje mreže kao alata, a ne kao merila sopstvene vrednosti.

Blokiranje, brisanje i ograničavanje su opcije, ne oružja. Treba ih koristiti smireno i u skladu sa sopstvenim potrebama. Ako neko ograniči pristup, to je njegovo pravo. Ako neko pita zašto, može dobiti odgovor, ali ne mora. Odrasli ljudi mogu da prihvate da se odnosi menjaju, da komunikacija ponekad prestaje i da to nije kraj sveta. Onlajn svet je velik, ali unutrašnji mir je veći.

Na kraju, važno je sačuvati perspektivu. Profil nije ličnost. Broj prijatelja nije vrednost. Poruka nije obaveza. Ako se neko izbriše, blokira ili ne odgovori, to može da zaboli, ali ne određuje život. Najbolje što se može uraditi jeste postaviti granice, zaštititi podatke, komunicirati jasno i ne dozvoliti da male onlajn situacije preuzmu veliki deo pažnje. Društvene mreže treba da služe čoveku, a ne da čovek služi njima.