Strani jezici: Koji su najlepši, kako se uče i zašto ih volimo ili ne volimo

Strani jezici: Kako zvuče, koliko su teški i šta nas tera da ih učimo

Da li ste se ikada zapitali zašto nam neki jezik zvuči tako slatko i fino, dok drugi zaziremo i pre nego što izgovorimo prvu reč? Zašto je francuski za mnoge oličenje elegancije, italijanski muzika, a ruski nosi neobjašnjivu romantiku? I, što je još važnije - da li su ti jezici zaista toliko teški za izgovor i gramatiku koliko se priča po forumima i među prijateljima?

U ovom tekstu sabrali smo iskustva brojnih ljubitelja jezika, onih koji ih govore nekoliko, onih koji tek počinju i onih koji su godinama gradili svoje znanje. Bez imena, bez konkretnih ličnih podataka, ali sa puno strasti prema svim svetskim jezicima, donosimo vam pregled najlepših, najtežih, najomiljenijih i onih manje voljenih jezika, uz gomilu praktičnih saveta kako ih savladati.

Koje jezike najčešće govorimo pored maternjeg?

Kada se povede razgovor o stranim jezicima, skoro svi prvo istaknu engleski. Danas se on podrazumeva - uči se od vrtića, kroz filmove, serije, posao, putovanja. Mnogi govore engleski „kao maternji“ ili barem dovoljno da se sporazumeju u svakoj situaciji. Ali ono što se primećuje je da sve više ljudi vlada još jednim ili dva jezika. Neretko se čuje: „Govorim engleski i italijanski, a služim se nemačkim i španskim.“

Pored engleskog, na našim prostorima se često susreću nemački, francuski, ruski, italijanski i španski. Neki su ih učili u školi, drugi su proveli godine u inostranstvu, treći su ih „pokupili“ uz serije. Interesantno je da mnogi pominju i latinski, iako je to mrtav jezik, ali i dalje dragocen za razumevanje prava, medicine i istorije. Pojedinci se služe i grčkim, turskim, arapskim, japanskim, pa čak i esperantom ili hebrejskim. Jedna sagovornica je priznala da je učila čak i starogrčki i starohebrejski u elitnoj gimnaziji, što joj je, kako kaže, otvorilo potpuno nove vidike, iako je ta materija delovala suvoparno.

Najlepši jezici po mišljenju poliglota - i zašto ih volimo

Kada se povede reč o najlepšem jeziku, glasovi se dele, ali nekoliko njih se stalno izdvaja. Italijanski se opisuje kao „muzikalan“, „nežan“ i „sladak“. Mnogi kažu da kada ga slušaju, imaju osećaj kao da neko peva. Nije slučajno što je ovaj jezik toliko privlačan - njegova otvorena struktura slogova, bogatstvo samoglasnika i karakteristična intonacija čine ga izuzetno prijatnim za uho. Jedna ljubiteljka jezika je zapisala: „Italijanski sam uvek smatrala najlepšim, tako je nježan. Kad sam ga počela učiti, još više sam ga zavolela.“

Francuski je za mnoge sinonim za eleganciju i romantiku. Često se opisuje kao „seksi“ i „prefinjen“. Ipak, mnogi priznaju da je izgovor, naročito ono „re“, izuzetno izazovan. Jedna sagovornica je priznala da joj je francuski bio ružan dok nije počela da ga uči dublje: „Sad što ga više učim, sve mi je lepši - gramatika nije laka, ali jezik ima dušu.“

Ruski zauzima posebno mesto među ljubiteljima slovenskih jezika. Mnogi ga nazivaju „najromantičnijim i najmelodičnijim jezikom na svetu“, a rusofili ga uče sa posebnim žarom. Nekima on zvuči poznato i blisko, dok druge privlači njegova kompleksna gramatika i bogata književnost. „Ruski mi je prelep, ima tu neku setnu melodiju koja me potpuno opčinjava“, reči su jedne osobe koja ga uči već godinama.

Španski je, prema mnogima, jezik koji širi pozitivnu energiju. Često se čuje: „Španski mi je definitivno najlepši - ne postoji ništa lepše od čistog kastiljanskog španskog.“ Interesantno je da mnogi prave razliku između evropskog i latinoameričkog španskog, ističući da im je onaj iz Španije prijatniji za uho. Popularnost španskih serija svakako je doprinela da mnogi ovaj jezik zavole i savladaju ga gotovo nesvesno.

Ne treba zaboraviti ni grčki, koji ima poseban šarm zbog svoje starine i specifičnog pisma, ili norveški i švedski, za koje kažu da zvuče kao da neko „pevuši“ dok priča. Arapski se opisuje kao izuzetno bogat i egzotičan, ali veoma obiman. Jedna sagovornica je priznala: „Arapski je divan, ali im je rečnik toliko ogroman da je moj fond reči u odnosu na njihov zanemarljiv.“

Koji jezici su najteži - i zašto?

Pitanje težine jezika često zavisi od toga koji je maternji jezik onoga ko uči. Za nas je, na primer, engleski relativno lak zbog jednostavnije gramatike u odnosu na slovenske jezike, ali zato izgovor ume da bude problematičan. Međutim, kada se uporedi sa nemačkim, mišljenja su podeljena. Dok jedni tvrde da „nemačka gramatika nije toliko teška“, drugi se žale na padeže, članove i komplikovanu rečeničnu strukturu. Čuvena rečenica: „Nemački nije lak, ali kada uđeš u štos, postaje logičan“ često deli sagovornike.

Francuska gramatika slovi za jednu od zahtevnijih - konjugacije, nepravilni glagoli, slaganje vremena i one čuvene „liaison“ (vezivanje reči) znaju da namuče i najupornije. Ipak, mnogi ističu da je izgovor najveći izazov: „Piše se jedno, a čita potpuno drugačije - treba vremena da se uvo navikne.“

Italijanski, iako na prvi pogled deluje pristupačno (čita se kako je napisano), ume da iznenadi. Jedna osoba koja ga uči već godinama kaže: „Gramatika je u početku laka, ali što dalje odmičeš, sve je teža. Imperativ, konjunktiv, nepravilni glagoli - kad misliš da si sve savladao, otvore se nova vrata.“ Ipak, mnogi uživaju u učenju baš zbog tog izazova.

Ruski svojom gramatikom (padeži, glagolski vidovi, akcenatske promene) ume da obeshrabri i najtalentovanije. Jedna iskrena izjava glasi: „Ruski ima mnogo tešku gramatiku, pa zbog toga ne želim da ga učim, iako mi je lep.“ Ali drugi ističu da je upravo ta složenost ono što ih privlači.

Arapski, kineski i japanski se smatraju najkompleksnijim zbog potpuno drugačijeg pisma i tonskog sistema. Za arapski se kaže: „Ima 28 slova, ali najlakše je naučiti pisanje - teži deo su dijalekti i obiman rečnik.“ Za kineski su potrebne godine da bi se ovladalo karakterima i tonovima. Finski i mađarski takođe su na glasu kao izuzetno zahtevni zbog broja padeža (finski ih ima 16) i specifične logike koja nije ni slovenska ni germanska.

Koliko vremena treba da se nauči jezik?

Odgovori na ovo pitanje su različiti koliko i ljudi koji uče. Neki tvrde da se uz intenzivan rad i život u zemlji gde se jezik govori može postići tečnost za tri godine, dok drugi naglašavaju da je to proces koji traje čitav život. Iskustva pokazuju da puno zavisi od talenta, motivacije i okruženja.

Jedna priča koja se često može čuti: osoba je otišla da radi u Švajcarsku, tamo provela nekoliko meseci i počela da razume i govori italijanski gotovo bez formalnog učenja. S druge strane, mnogi koji su učili jezik u školi po pet, šest godina, priznaju da su ga potpuno zaboravili čim su prestali da ga koriste. „Znanje se gubi neverovatnom brzinom ako nema prakse“, upozoravaju iskusni poliglote.

Postoji i ona realna opaska: „Da bi se jezik naučio perfektno, potrebne su godine rada, čitanja, slušanja i - što je najvažnije - razmišljanja na tom jeziku. Kada u stranoj zemlji razumeš podjednako dobro onog sa severa i onog sa juga, možeš reći da vladaš jezikom.“ Mnogi korisnici foruma se slažu da je razlika između služenja jezikom i stvarnog znanja ogromna. Nije dovoljno natucati nekoliko fraza ili razumeti serije - pravo znanje podrazumeva čitanje knjiga, pisanje, konverzaciju o složenim temama.

Jezici koje ne volimo - ili smo ih bar ranije izbegavali

Zanimljivo je koliko emocija može izazvati puki zvuk jezika. Nemački je tradicionalno na lošem glasu - mnogi ga opisuju kao „oštar“, „ružan“, „groznog prizvuka“. Ipak, ima i onih koji priznaju da su promenili mišljenje čim su ga počeli učiti. „Pre mi je bio ružan, ali sad, što ga više učim, sve mi je lepši. Gramatika je iznenađujuće logična i nije teška za pamćenje“, kaže jedna osoba koja se preselila u Nemačku i zavolela jezik.

Francuski pak deli ljude - jedni ga obožavaju, drugima ide na nerve upravo zbog tog „razvlačenja“ i specifičnog izgovora. Ruski je nekima težak i odbojan zbog asocijacija iz detinjstva i obavezne škole, ali ljubitelji ga brane žestoko. Španski se retko nađe na listi nevoljenih - čini se da njegova pozitivna energija i rasprostranjenost kroz serije čine svoje.

Jedna sagovornica je zapazila: „Španski me nikada nije privlačio, mada sam primetila da je učenje tog jezika u poslednje vreme postalo prava moda.“ Interesantno je da neki ne vole italijanski jer im je „previše sličan španskom“, dok drugi ne vole nijanse između evropskog i brazilskog portugalskog, praveći oštru razliku.

Samouki poliglote - kako su uspeli?

Među brojnim iskustvima ističu se priče o onima koji su jezik naučili potpuno samostalno, oslanjajući se na serije, filmove, muziku i knjige. Tako je jedna osoba ispričala da je španski naučila gotovo nesvesno, gledajući telenovele sa bakom. „Kada sam se našla u situaciji da pričam sa izvornim govornicima, shvatila sam da razumem 99% i da mogu tečno da se sporazumevam - samo bez znanja gramatičkih pravila.“ Kasnije je upisala kurs da bi usavršila pisanje i formalnu strukturu.

Drugi su koristili Assimil, Rosetta Stone ili aplikacije poput Livemocha (preteče današnjih platformi). Mnogi ističu da je konverzacija ključna - bilo uživo ili preko neta. „Najbolje učiš kada nemaš izbora. Moja gazdarica u restoranu me je terala da pričam italijanski od prvog dana. Posle mesec dana sam razumela sve, a posle pet meseci sam pričala tečno.“ Ovakve anegdote potvrđuju da je uranjanje u jezik, uz minimalno oslanjanje na maternji, najbrži put do znanja.

Bilo je reči i o čitanju stripova, časopisa i knjiga uz rečnik, kao i o gledanju filmova bez prevoda. Jedan mudar savet glasi: „Kada vam se jednom usadi u uši jezik, sve ostalo je lako. Slušanje je glavni put - kada steknete sluh, reči same dolaze.“

Mit o perfektnom znanju jezika

Na forumima se često može naći diskusija o tome šta znači „govoriti perfektno“. Da li je to kada možete da pričate bez zamuckivanja, kada pišete bez greške, ili kada razmišljate na tom jeziku? Jedna grupa smatra da niko ne zna jezik 100%, čak ni izvorni govornici, jer uvek postoji prostor za učenje - nove reči, dijalekti, stručna terminologija.

„Engleski mi je kao maternji, ali i dalje učim. Svaki dan naiđem na neku novu reč ili frazu. Istrgnuti iz konteksta, shvatiš koliko je svaki jezik slojevit“, priznala je jedna profesorka engleskog. Druga osoba se našalila: „Ja govorim srpski i to mi je nematernji jezik, ali ga učim ceo život - tako je i sa svakim jezikom.“

Zato je važno ne opterećivati se perfekcijom, već negovati ljubav prema učenju. Kako kaže stara izreka: „Znanje je moć - nijedan jezik nije težak onome ko istinski želi da ga savlada.“

Najzanimljivije kombinacije i neobični jezici

Dok većina ljudi ostaje pri „standardnoj“ ponudi (engleski + nemački/italijanski/francuski), ima i onih koji biraju manje uobičajene jezike. Esperanto je pomenut nekoliko puta - planski jezik koji obećava laku međunarodnu komunikaciju. Afrikaans privlači ljubitelje germanskih jezika, islandski i starohebrejski one koji vole izazove. Japanski je mnogima san, ali ga odlažu zbog tri vrste pisma i složenog sistema učtivosti.

Jedna osoba je izrazila želju da nauči zulu - jezik jugoistočnih Afrikanaca - jednostavno zato što je drugačiji od svega što se može čuti u Evropi. Druga je sanjala da savlada farsi (persijski) i hindu, a treća da se upusti u finski uprkos svim padežima. Nije retkost ni želja za portugalskim (posebno brazilskom varijantom), za koji se kaže da je „seksi“ i da ga vredi učiti zbog muzike i kulture.

Saveti za sve koji kreću ili su zaglavili

Iz gomile iskustava mogu se izdvojiti univerzalni saveti:

• Učite svaki dan, makar 15 minuta. Redovnost pobeđuje intenzitet.
• Ne plašite se grešaka. Jedna sagovornica kaže: „Najbolje učiš kada si primoran da pričaš, čak i ako ispadneš smešan. Posle se smeješ sam sebi.“
• Pronađite izvornog govornika za razgovor. Razmena jezika je zlata vredna.
• Gledajte filmove i serije bez prevoda - prvo sa titlovima na tom jeziku, kasnije bez ičega.
• Čitajte naglas. Pomaže izgovoru i pamćenju.
• Ne odustajte ako vam se čini da ne napredujete. Faze stagnacije su normalne - mozak tada slaže informacije.
• Ako ste u mogućnosti, boravite u zemlji gde se jezik govori. Ništa ne može zameniti svakodnevnu upotrebu.
• Koristite tehnologiju: aplikacije, online kurseve, podkaste. Ima sjajnih besplatnih resursa.

I za kraj - lepota različitosti

Ono što se provlači kroz sve priče je ogromna radost koju donosi poznavanje stranih jezika. Bilo da učite italijanski jer volite operu, ruski zbog Dostojevskog, ili turski da biste naručili kafu na odmoru - svaki jezik je jedan novi prozor u svet. Kako reče jedna mudra poliglota: „Kada naučiš novi jezik, stekneš novu dušu. I svet odmah postane veći i lepši.“

Nije važno da li ćete postati poliglota koji govori sedam jezika, ili ćete se zadovoljiti time da pored maternjeg solidno vladate engleskim i nemačkim. Važno je da ne prestajete da budete znatiželjni. Učenje jezika nije samo gomilanje reči i gramatičkih pravila - to je putovanje kroz kulturu, istoriju i način razmišljanja jednog naroda. I, što je najlepše, nikad nije kasno da se krene.

A sada, vreme je da ostavimo tastature, uzmemo svesku i upišemo se na onaj kurs o kome sanjarimo. Jer, kako kažu, „ko zna strane jezike, vredi koliko i onoliko ljudi koliko jezika govori“.